Mali od kužine

Šmrika gleda na Krk, Cres i na gomilu zelenila. Tamo žive naši prijatelji, dvoje velikih i dvoje malih.
Imaju žutu kuhinju u provansalskom stilu gde prave džemove i domaće sokove od, meni, neobičnih, namirnica.
Čim sam ušla u njihovu kuću osetila sam dobru energiju i opuštenost. Oni zajedno, svako na svoj spontani način, su učinili da se osećam, makar na dva dana, delom njihovog života i priče.
Od njih sam krenula kući sa torbom punom sveže, divlje rukole, pekmezom od breskvi vinogradarki i đumbira , sirupom od kadulje. Sa oplemenjenim osećanjima kakva samo deca mogu da izazovu i idejom, kada jednom budem imala decu, kakav roditelj želim da budem.

To veče kada smo stigli u Šmriku, uz domaće Zlatkovo vino večerali smo jednostavnu večeru koja je meni bila prava gozba. Bakalar bjanko, sveža salata sa mocarelom, paradajzom, masline i lički sir. Savršeno.

Ujutro kad sam ustala prvo što sam videla je bilo more, široko i plavo. Nema lepšeg pogleda od toga. Možda sam u prošlom životu živela na nekom ostrvu pa uvek žudim za mirisom mora...

Doručak je na terasi, Vule i Zlatko su drmnuli po jednu rakijcu što smo doneli, ja Tajanin sok od žalfije... Pa jel može bolje? Može, kad je Megi tu, onda je još bolje:) Gleda me njenim velikim plavim očima, pruža buketić cveća i nešto mi objašnjava. Njena mašta radi sto na sat, um joj je slobodan. I ona je apsolutno takva.

Dan smo proveli na Krku, blizu Glavotoka u jednoj uvalici. Bili smo jedini na plaži, more je bilo kristalno čisto i hladnjikavo. Kamenje je bilo toplo, mirisala je priroda a Megi i Oleg su ciktali od zadovoljstva...Čitala sam knjigu, sunčala se i istinski uživala.

Uveče sam se družila sa Olegom. Kad smo skontali da imamo zajednička interesovanja i ukus- bela čokolada- može u svakoj prilici, belo u linoladi, vanilija uvek pre kakao- brzo smo se skompali. Odigrali dva kruga igrice Cooking Academy 2, otvorili virtualni kineski restoran sa 5 zvezdica, započeli italijanski...Čak smo i pregovarali da bi za koju godinu mogli da otvorimo jedan zajednički, pravi, "Kod Olega i teta Marize". Teta Mariza je Megina interpretacija imena Nevena:)

Oleg je divan dečak, stvarno slobodan u duši. Kada ne sastavlja lego kocke, gaji kristale, čita Hari Potera i pravi kolače. Kamen oslonac za Megi. Ona je njegov, search-and-destroy-asistent. Kada poraste biće avion. Oleg će biti poslastičar.

Danas vam predstavljam Olega, dečaka od 11 godina koji je napravio prekrasne kakao mafine sa bananom i belom čokoladom. Biće fantastičan poslastičar. Bilo profesionalno ili za svoj gušt.


Recept je našao na blogu kod Sanele.:)
Jako je bio zadovoljan originalom a nama za doručak je napravio blago izmenjenu verziju.



Mafini sa kakaom, bananama i belom čokoladom

200 g brašna
 1 kašičica praška za pecivo
 1/2 kašičice sode bikarbone

 3 kašike kakao
1-2 kašičice cimeta
 1 jaje

175 g smeđeg šećera
 100 ml ulja
 125 ml milerama
3 banane
 80 g iseckane bele čokolade

Uključiti rernu na 180 C.
Brašno prosejati. Dodati prašak za pecivo, sodu bikarbonu i  kakao.
U drugoj posudi umutiti jaje, dodati šećer, ulje i mileram.
Banane izgnječiti i preko njih iscediti limunov sok. Dodati banane u jaja i izmešati. Dodati mešavinu sa brašnom i miksati da se sve lepo sjedini.
U tepsiju za mafine staviti papirne kalupe. Smesu za mafine sipati u papirne kalupe do polovine kalupa.
Peći 20-25 minuta.
Kada su gotovi, ostaviti da se ohlade.

Poslužiti  i uživati:)


Prijatno!